Од 2012. године, када је Црна Гора отворила прве преговарачке чланове са Европском унијом, процес је прошао кроз неколико значајних фаза — периоде интензивних реформи, стагнације и политичких преврата. Тренутни тренутак захтијева посебну аналитичку пажњу: отворено је 33 поглавља, привремено затворено три, а ниједно није коначно затворено.
Кључна поглавља и стање реформи
Поглавља 23 (Правосуђе и основна права) и 24 (Правда, слобода и безбједност) традиционално представљају мјерила напретка у читавом процесу. Европска комисија у посљедњем Извјештају о напретку за 2024. годину биљежи „умјерен напредак" у оба поглавља, истичући да је систем интегритета судства ојачан, али да проблеми везани за тужилачку независност остају.
„Вријеме затварања Поглавља 23 директно зависи од смањења периодичног утицаја политике на именовање правосудних функционера — то је наш јасан захтјев, а не препорука."
— Представник Директората ЕУ за сусједство и преговоре о проширењу, мај 2025.
У области економске политике, Поглавље 17 (Економска и монетарна политика) оцијењено је позитивно, понајприје захваљујући стабилности фискалног оквира и примјени препорука Европске централне банке у вези са банкарским надзором. Ипак, рефлективни аналитичари скрећу пажњу да је унилатерална употреба евра без монетарне институционалне интеграције и даље структурна слабост.
Владавина права: бројке иза извјештаја
Према посљедњим доступним подацима Врховног суда Црне Горе, стопа ријешених предмета у области организованог криминала у 2024. години износила је 78%, у односу на 64% у 2022. години. Ово је позитиван сигнал, али Транспарентност Интернешнл у свом Индексу перцепције корупције за 2024. годину смјешта Црну Гору на 67. мјесто (CPI = 46/100), без суштинске промјене у односу на претходне двије године.
Институционална реформа тужилаштва
Специјално државно тужилаштво (СДТ) наставља са истрагама у предметима организованог криминала и корупције на високом нивоу. У периоду јануар–јун 2025. покренуто је 17 нових истражних поступака, од чега 9 у области злоупотребе јавних набавки. Ефикасност тужилаштва остаје централна тачка у дијалогу са Комисијом.
Уставна реформа, коју је Скупштина Црне Горе усвојила у марту 2025, доноси измјене у начину именовања Врховног државног тужиоца, умањујући директан утицај парламентарне већине на ову позицију. ЕУ је ово оцијенила позитивно, мада наглашава да је потребно пратити практичну имплементацију.
Економска поглавља — темп убрзан
У привредном сектору, Поглавља 6 (Право привредних друштава) и 20 (Предузетнички и индустријски политика) биљеже добар напредак. Нови Закон о привредним друштвима, усклађен са Директивом ЕУ 2017/1132, у потпуности је транспонован у национално право. Е-регистрација предузећа функционише, а вријеме потребно за оснивање привредног субјекта пало је са 10 на 4 радна дана.
Поглавље 4 (Слободно кретање капитала) остаје изазов услијед ограничења у трансфер кредита са трећим земљама, иако је Закон о девизном пословању усклађен са потребним стандардима ЕУ у три од пет тражених области.
Пројекција — шта слиједи?
Аналитичка заједница углавном дијели мишљење да би Црна Гора могла бити спремна за коначно затварање значајног дијела поглавља у периоду 2027–2028. године, под условом да не дође до политичке дестабилизације и да влада успијешно имплементира реформски агенду у правосуђу. Приступање до 2030. године остаје дефинисан политички циљ, мада га многи стручњаци оцјењују амбициозним.
Директор Центра за демократију и владавину права Александар Перовић констатује: „Формалне претпоставке за убрзање постоје. Оно чему немамо чврст доказ је политичка воља да се суштинске реформе спроведу по цијени краткорочних политичких трошкова."
