Лука Бар основана је 1906. године и до данас остаје стратешки инфраструктурни ресурс Црне Горе. Смјештена на крајњем сјевероистоку Јадранског мора, она представља најближу поморску тачку за транзит робе из сјевероисточне Европе ка Блиском истоку и обратно. Упркос овој географској предности, лука функционише далеко испод свог пројектованог капацитета.
Тренутно стање инфраструктуре
Лука располаже укупним операционим простором од 110 хектара, са 13 докова различите намјене. Пројектовани капацитет прераде теретног карга износи 7,5 милиона тона годишње, а реализован је свега 43% тог капацитета. Разлог за ово неискоришћавање вишесложан је и укључује техничку застарелост опреме, недостатак директних жељезничких веза са главним трговинским коридорима и одсуство сертификованог системa квалитета за руковање осетљивим теретом.
Конкуренција из региона
Кључни конкурентски ризик долази из Солуна (Грчка), Пирраеуса и, у мањој мјери, Трста. Прва два нуде знатно већи капацитет за контејнерски промет уз повезаност са транс-европском транспортном мрежом. Инвестиција кинеске компаnije COSCO у луку Пиреас додатно је промијенила регионалну геополитику поморске логистике.
„Без хитних инвестиција у жељезничку везу Бар–Подгорица–Белград и у дигитализацију лучких операција, Бар ће остати регионална маргиналија."
— Проф. др Слободан Кнежевић, Факултет за поморство, Котор, 2025.
Инвестициони оквир и политичка воља
Постоје два активна предлога за реструктуирање управљања луком. Први подразумијева концесионо управљање страног оператора на период 30 година; други је заснован на моделу јавно-приватног партнерства уз задржавање државне контроле. Обје опције имају своје присталице у Влади, а одлука се очекује до краја треће квартале 2025.
Дугорочна одрживост луке Бар директно је повезана са ревитализацијом пруге Бар–Београд, чија је реконструкција ушла у нову фазу финансирања из ЕУ фондова са укупним буџетом од 680 милиона евра.
