Реформа начина именовања судија Уставног суда дуго је представљала један од најосјетљивијих политичких питања у Црној Гори. Критичари су деценијама указивали да постојећи модел омогућава парламентарним већинама директно утицање на персоналну структуру суда, а самим тим и на садржај одлука у политички осјетљивим предметима.
Шта мијењају амандмани?
Амандманима усвојеним у марту 2025. уведен је тростепени консензусни модел именовања: кандидате предлаже Правосудни савјет, потврђује парламент двотрећинском већином, а формално именује предсједник државе. Старим моделом, парламент је именовао судије простом (апсолутном) већином, без обавезног учешћа Правосудног савјета.
Упоредна анализа — регионални контекст
Слично рјешење постоји у Sloveniji, Хрватској и Северној Македонији, гдје је уведена квалификована парламентарна већина. Искуство тих земаља показује да двотрећинска већина значајно отежава именовање судија по партијском принципу, али не елиминише политички фактор у потпуности — политичком трговином могуће је и у таквим системима осигурати именовање блиских кандидата.
„Амандмани су корак напријед, али нису гаранција независности. Гаранција је институционална култура и јавна одговорност."
— Александар Перовић, директор Центра за демократију и владавину права
Практичне импликације и ризици
У тренутном парламентарном саставу, двотрећинска већина захтијева мандате преко коалиционих граница — то је политичка реалност. Ово може отежати правовремено попуњавање судијских позиција, о чему свједочи хрватско искуство из 2017–2019, када је Уставни суд радио са непотпуним саставом дуже од годину дана.
Са процесне стране, Европска комисија у Извјештају за 2025. позитивно је оцијенила уставне измјене, уз препоруку да пратеће законодавство буде усвојено до краја јесени 2025. Одлагање усвајања пратећих закона остаје главни ризик за практичну примјену новог модела.
